упетља́ва̄ње

упетљавање

упетљавање

том 6, стр. 537, редослед 5

—
гл. им. од упетљавати (се) упетља́вати (се), -ѐтља̄ва̄м (се) несврш. и уч. према упетљати (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

упетља́ва̄ње с гл. им. од упетљавати (се). упетља́вати (се), -ѐтља̄ва̄м (се) несврш. и уч. према упетљати (се).