упи́рити

упирити

Лема

упирити

Извор

том 6, стр. 539, редослед 1

1.
заложити (ватру), запалити.
dialectal
покр. — покрајински
— Упирили ватрV насред сјенокоса... да им се види вечерати.
Љуб.
Неко се ... љутио што не може ватру да упири.
Сек.
Бен. Рј.
2.
опалити, испалити (пушку).
— Упири свијетлу латинку.
НП Вук
3.
ући, упасти, увалити се.
— Без куцања је упирио у ... предсобље ... трбушаст човјек.
Божић

Изворни текст (OCR)

упи́рити, у̀пӣрӣм сврш. покр. 1. заложити (ватру), запалити. — Упирили ватрV насред сјенокоса... да им се види вечерати. Љуб. Неко се ... љутио што не може ватру да упири. Сек.; Бен. Рј. 2. опалити, испалити (пушку). — Упири свијетлу латинку. НП Вук. 3. ући, упасти, увалити се. — Без куцања је упирио у ... предсобље ... трбушаст човјек. Божић.