Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀питнӣк

мтом 6, стр. 540

у̀питнӣк

упитник

Стална адреса

Лема

упитник

Извор

том 6, стр. 540, редослед 9

  1. 1.а.

    грам. знак питања.

    грам. — граматика, граматички
    — А блиједим ноктом задње што је мако̂: написао је у лед
    — упитник!
    Крањч. С.
    Обрве су биле узвијене у правилне, строге упитнике.
    Донч.
  2. 1.б.

    фиг. питање.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Енглезу] ... се на непомичном лицу показао упитник.
    Шов.
  3. 1.в.

    нешто непознато, неизвесно.

    — Ја путујем у зло, у јаз, у упитник.
    Уј.
  4. 2.

    онај који је питан, упитан.

    — Елипса је ... пљосната,
    — одговори упитник.
    Том.
  5. 3.

    скуп, збирка питања на која треба дати одговоре, квестионар, упитни лист.

    — Сваки кандидат дужан је да попуни упитник. Пол. 1950.
Изворни текст (OCR)
у̀питнӣк м 1. а. грам. знак питања. — А блиједим ноктом задње што је мако̂: написао је у лед — упитник! Крањч. С. фиг. Обрве су биле узвијене у правилне, строге упитнике. Донч. б. фиг. питање. — Енглезу] ... се на непомичном лицу показао упитник. Шов. в. нешто непознато, неизвесно. — Ја путујем у зло, у јаз, у упитник. Уј. 2. онај који је питан, упитан. — Елипса је ... пљосната, — одговори упитник. Том. 3. скуп, збирка питања на која треба дати одговоре, квестионар, упитни лист. — Сваки кандидат дужан је да попуни упитник. Пол. 1950.