упитомља́ва̄ње

упитомљавање

упитомљавање

том 6, стр. 541, редослед 1

—
гл. им. од упитомљавати (се) упитомља́вати (се), -о̀мља̄ва̄м (се) несврш. и уч. према упитомити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

упитомља́ва̄ње с гл. им. од упитомљавати (се). упитомља́вати (се), -о̀мља̄ва̄м (се) несврш. и уч. према упитомити (се).