Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

упи́љети

стом 6, стр. 538

упи́љети

упиљети, упилети

Лема

упиљети

Варијанте

упилети, упи́лети

Извор

том 6, стр. 538, редослед 18

  1. в.

    упи́љити, у̀пӣљӣм сврш. в. упиљити се

    в. — (после броја) век
    — Вук стаде и упиљи у њу. Она обори главу.
    Вес.
    Понека слободнија снаша упиљи му у очи и узвикне:
    — Их, како си млад и лијеп.
    Ранк.
    Стресе се и упиљи поглед.
    Вел.

Пододреднице

~ се

1. унети се погледом, загледати се нетремице у кога. — С времена на време упиљио би се у Павла. Ћос. Д. Стезала га је за мишице и упиљила му се у очи. Петр. В. Тко је онај чији се поглед ... упиљио за њом? Шов. Она се упиљила у свог момка. Пол. 1973. фиг. занети се, замислити се. — Иво упиљен у се. Војн. 2. усадити се, угнездити се. — Све бадава кад му се Љуба упиљила у срце, у мозак и не може је ишчупати. Ивак

унети се погледом, загледати се нетремице у кога.усадити се, угнездити се.
Изворни текст (OCR)
упи́љети се, -и́лӣм се, ек. упи́лети с упи́љити, у̀пӣљӣм сврш. в. упиљити се. — Вук стаде и упиљи у њу. Она обори главу. Вес. Понека слободнија снаша упиљи му у очи и узвикне: — Их, како си млад и лијеп. Ранк. Стресе се и упиљи поглед. Вел.