упоко̀јити

упокојити QA: medium

Лема

упокојити

Извор

том 6, стр. 544, редослед 17

1.
дати коме покој, учинити да ко буде миран, умирити, смирити, утишати.
— Усне јој је упокојио радостан смијешак.
Кум.
Писма, затим нови знанци, упокојише ме некако те се ... опет снађо2.
Коз. Ј.
2.
успавати кога; ставити у кревет. Торд.
3.
цркв.(у молитви) дати мира, рајско насеље.
цркв. — црквено
— Малог, Боже, упокој!
Јакш. М.

Пододреднице

~ се

1. а. постати миран, умирити се, утишати се. — Бијесни некоћ Јанош сасвим се упокојио откад је добио Параску. Марј. М. Претрпјела је ... много тога, па се њезини живци још не упокојише. Шимун. Могаше ... поћи, јер се псета упокојише. Киш. б. фиг. сжирити се, лећи; отићи на починак, на спавање. — Сунце се упокојило, море се још отимље сјенама. Цар Е. Глухо је наоколо, све се већ живо упокојило. Торд. 2. умрети. — Тог несретног болесника хладнокрвно зове »покојним«, мада се још увијек није упокојио. Крл. упокора́вати (се), -о̀ра̄ва̄м (се) несврш. и уч. према упокорити (се)

постати миран, умирити се, утишати се.фиг. сжирити се, лећи; отићи на починак, на спавање.Глухо је наоколо, све се већ живо упокојило. Торд.умрети.

Изворни текст (OCR)

упоко̀јити, -о̀којӣм сврш. 1. дати коме покој, учинити да ко буде миран, умирити, смирити, утишати. — Усне јој је упокојио радостан смијешак. Кум. Писма, затим нови знанци, упокојише ме некако те се ... опет снађо2. Коз. Ј. 2. успавати кога; ставити у кревет. Торд. 3. цркв.(у молитви) дати мира, рајско насеље. — Малог, Боже, упокој! Јакш. М.