у̀потоње
употоње, употоњу
Лема
употоње
Варијанте
употоњу, у̀потоњу
Извор
том 6, стр. 548, редослед 2
- —
напослетку, најзад; у последње време.
dialectal— Шlто Марку употоње.
Пак и он употоње ми нећеш вратити ђевојку, то ћеш платит оштети: — Дођи, рече, сутра. Љуб. УпотоњV Бакоња снијеваше све лепше и лепше.
Изворни текст (OCR)
у̀потоње и у̀потоњу прил. покр. напослетку, најзад; у последње време. — Шlто ми нећеш вратити ђевојку, то ћеш платит Марку употоње. НП Вук. Пак и он употоње оштети: — Дођи, рече, сутра. Љуб. УпотоњV Бакоња снијеваше све лепше и лепше. Мат.