Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀правити

сврштом 6, стр. 549

у̀правити

управити QA: medium

Лема

управити

Извор

том 6, стр. 549, редослед 9

  1. 1.а.

    послати, упутити, предати.

    — Питао сам се откуд мени право да јој управим то дрско писмо.
    Цар М.
    Одлучише ... да сами саставе молбу и да је управе изравно, без посредника.
    Гор.
  2. 1.б.

    обратити се некоме (говором итд.).

    итд. — и тако даље
    — Замолио сам]... да на њих управим неколико питања.
    Ком.
    Видјело се... да је он њему те ријечи управио.
    Крањч. Стј
  3. 2.

    упутити се у неком правцу.

    — Војска управи цестом низ Босну.
    Мул.
    Младићје без ријечи управио право онамо куд му је показано.
    Ћоп.
    Заглавиња некуда улицом и управи к мору.
    Цар Е.
    Обрне коње и пусти их да кораком управе натраг.
    Коз. И.
  4. 3.

    окренути у неком правцу (о очима), погледати (у неком правцу).

    — Из таме ноћи .. светлуца очију безброј управљених на ме.
    Панд.
    Управи ... на ујака ... лијепе очи.
    Франг.
  5. 4.

    наперити, уперити, усмерити (у неком правцу).

    — Извади ... револвер ... и управи га на 1ајића.
    Каш.
    Сложно су управили паљбу у том правцу.
    Чол.
    Светлост окретањем рефлектора можемо управити камо желимо. Физ.
  6. 5.

    показати пут, поучити, упутити, окренути. —Тко зна како је Бог с ким управио? Јурк. Управише нови нараштај новим путем. Мул. Бог ће све на добро управити!

    mathematics
    с — средњи родмат. — математика

Пододреднице

~ се

1. поћи у неком правцу, упутити се. — Обојица ... су се ... управили равно према тезги. Бен. 2. поступити. — Није се управио према владичиној повељи. Вујач

поћи у неком правцу, упутити се.поступити.
Изворни текст (OCR)
у̀правити, -ӣм сврш. 1. а. послати, упутити, предати. — Питао сам се откуд мени право да јој управим то дрско писмо. Цар М. Одлучише ... да сами саставе молбу и да је управе изравно, без посредника. Гор. б. обратити се некоме (говором итд.). — Замолио сам]... да на њих управим неколико питања. Ком. Видјело се... да је он њему те ријечи управио. Крањч. Стј. 2. упутити се у неком правцу. — Војска управи цестом низ Босну. Мул. Младићје без ријечи управио право онамо куд му је показано. Ћоп. Заглавиња некуда улицом и управи к мору. Цар Е. Обрне коње и пусти их да кораком управе натраг. Коз. И. 3. окренути у неком правцу (о очима), погледати (у неком правцу). — Из таме ноћи .. светлуца очију безброј управљених на ме. Панд. Управи ... на ујака ... лијепе очи. Франг. 4. наперити, уперити, усмерити (у неком правцу). — Извади ... револвер ... и управи га на 1ајића. Каш. Сложно су управили паљбу у том правцу. Чол. Светлост окретањем рефлектора можемо управити камо желимо. Физ. 1. 5. показати пут, поучити, упутити, окренути. —Тко зна како је Бог с ким управио? Јурк. Управише нови нараштај новим путем. Мул. Бог ће све на добро управити! Мат.