упражња́вати
упражњавати
Лема
упражњавати
Извор
том 6, стр. 550, редослед 14
- а.
цел а. радити, вршити, обављати неки посао, нарочито занат, као стално занимање; практиковати.
— Кочијашење је упражњавао више као неки спорт него као средство за зараду.
Нушић мора да упражњава тежак занат весела човека.
Костић, који је ревносно упражњавао гимнастику, увео је у своје спортске навике и Матавуља. Глиг. Он је ... малоне све министарске ресоре упражњавао.
- б.
имати обичај чинити.
— Моментални отпуст, који послодавци у нас упражњавају, убитачан је за дотичноГ радника. апч.
Пододреднице
вежбати се, усавршавати се. — Код куће сам се у живописању упражњавао. И мирно сам по вас дуги дан моловао. Јакш. Ђ. Треба се упражњавати у стрпљењу! Срем
Изворни текст (OCR)
упражња́вати, -а̀жња̄ва̄м несврш. цел. а. радити, вршити, обављати неки посао, нарочито занат, као стално занимање; практиковати. — Кочијашење је упражњавао више као неки спорт него као средство за зараду. Срем. Нушић мора да упражњава тежак занат весела човека. Скерл. Костић, који је ревносно упражњавао гимнастику, увео је у своје спортске навике и Матавуља. Глиг. Он је ... малоне све министарске ресоре упражњавао. Риб. б. имати обичај чинити. — Моментални отпуст, који послодавци у нас упражњавају, убитачан је за дотичноГ радника. апч.