Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀пре̄тн

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 552

у̀пре̄тн

упретн

Стална адреса

Лема

упретн

Извор

том 6, стр. 552, редослед 18

  1. 1.

    ијек. у̀пријети, сврш. 1 снажно притиснути.

    ијек. — ијекавски
    — Уприје у јабучицу затварача, и метак силом уђе у лежнште.
    Вуј.
    Жене опет упријеше веслима.
    Вил.
  2. 2.

    напрегнути (снагу), запети.

    — Тражи ... да све силе упремо.
    Баз.
    Наши јунаци треба Да упру све своје силе и крену ... ка истоКV.
    Дед. В.
  3. 3.

    управити (поглед, очи).

    — Занесен и лажен, упро поглед у даљинУ.
    Ранк.
    С. Сви уоколо упријеше поглед у њ.
    Ћип.
    Уприје очи у врата
    Вел.
  4. 4.а.

    ударити (о светлости).

    — Кад сам се пробудио, сунце је већ било упрло у прозор.
    Радул.
  5. 4.б.

    показати, пружити, управити, указати.

    — Прстом би мого̂ упријет у
    Њег.
    Мул. Одређујем ... тебе
    — и упре прстом у мене.
    Јак.
  6. 5.

    уперити, нанишанити.

    — Дед да се делимо!
    — рече и упре пиштољ у Маринка.
    Вес.
    Фотограф ... упро у нас објектив своr ... апарата.
    Мил.
  7. 6.

    одупрети се, супротставитисе. —Упро

Пододреднице

~ се

1. притиснути собом, одупрети се; исп. заврети (1). — Целом тежином се упре У врата. Ћос. Б. 2. одупрети се, одбранити се. — Он сам не може се упрети царској сили. Вук. Шта да ради? Зар да се упре и оглуши о кћерину молбу ..2 Каш. 3. упети се учинити напор. — Напао ме је да се упрем и да се пјеснички изражавам. Вел. 4. управити се. — Моје се очи упријеше у њу. Наз

притиснути собом, одупрети се; исп. заврети (1).одупрети се, одбранити се.упети се учинити напор.управити се.
Изворни текст (OCR)
у̀пре̄тн, у̏пре̄м, ијек. у̀пријети, сврш. 1. снажно притиснути. — Уприје у јабучицу затварача, и метак силом уђе у лежнште. Вуј. Жене опет упријеше веслима. Вил. 2. напрегнути (снагу), запети. — Тражи ... да све силе упремо. Баз. Наши јунаци треба Да упру све своје силе и крену ... ка истоКV. Дед. В. 3. управити (поглед, очи). — Занесен и лажен, упро поглед у даљинУ. Ранк. С. Сви уоколо упријеше поглед у њ. Ћип. Уприје очи у врата, Вел. 4. а. ударити (о светлости). — Кад сам се пробудио, сунце је већ било упрло у прозор. Радул. б. показати, пружити, управити, указати. — Прстом би мого̂ упријет у њег. Мул. Одређујем ... тебе — и упре прстом у мене. Јак. 5. уперити, нанишанити. — Дед да се делимо! — рече и упре пиштољ у Маринка. Вес. фиг. Фотограф ... упро у нас објектив своr ... апарата. Мил. 6. одупрети се, супротставитисе. —Упро