упро̀летити

упролетити

Лема

упролетити

Извор

том 6, стр. 553, редослед 13

—
ијек. упро̀љетити, сврш. индив. дати изглед који се има у пролеће, искитити (као у пролеће).
ијек. — ијекавскииндив. — индивидуално
— Сву би је упрољетио имитираним гранчицама расцвалог бадема.
Десн.

Пододреднице

~ се

1. дати себи изглед који се има у пролеће; обући пролећно одело. 2. безл. настало је пролеће, запролетило је. — Кад се упрољети, он се тек тада сјети ковачнице. Ћоп. упро̀љетити (се), -ӣм (се), ек. упро̀летитИ (Се)

дати себи изглед који се има у пролеће; обући пролећно одело.безл. настало је пролеће, запролетило је.

Изворни текст (OCR)

упро̀летити, -ӣм, ијек. упро̀љетити, сврш. индив. дати изглед који се има у пролеће, искитити (као у пролеће). — Сву би је упрољетио имитираним гранчицама расцвалог бадема. Десн.