Одредница

упропа́стити

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 554

упропа́стити

упропастити

Стална адреса

Лема

упропастити

Извор

том 6, стр. 554, редослед 1

  1. 1.

    (трп. прид. упро̀па̄шћен и упро̀па̄штен) сврш. довести до пропасти, унштити.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Ударе кише и гра̏д па упропасте љетину.
    Ћоп.
    Барутански је на путу ... да Блитву] ... са својим легионарима заједно и упропасти.
    Крл.
    Не дам да упропастите одред.
    Ћос. Д.
  2. 2.

    одузети част, невиност девојци, осрамотити, обешчастити.

    — Они ковачи су највише сиротих девојака упропастили.
    Срем.

Пододреднице

~ се

1. а. бити уништен, пропасти, нестати, изгубитисе. — Цртежи из ... устанка — досада су сви већ упропашћени. Јакш. Ђ. б. постати неупотребљив. — Добра је свака она пушка ... којој цијев није упропаштена. Стр. в. навући тешку болест, оболети. — Још турског рата упропастио се негде око Битоља. Вас. 2. запрепаститисе, упрепастити се, пренеразити се. — Турци се упропасте видевши шта раја иште. Вук. Колико се упропастила, укочиле јој се сузе на срцV. Брл. упропашта́вати (се), -а̀шта̄ва̄м (се) = упропашћавати (се) и упропашћивати (се) несврш. и уч. према упропастити (се)

бити уништен, пропасти, нестати, изгубитисе.постати неупотребљив.навући тешку болест, оболети.запрепаститисе, упрепастити се, пренеразити се.
Изворни текст (OCR)
упропа́стити, -о̀па̄стӣм (трп. прид. упро̀па̄шћен и упро̀па̄штен) сврш. 1. довести до пропасти, унштити. — Ударе кише и гра̏д па упропасте љетину. Ћоп. фиг. Барутански је на путу ... да Блитву] ... са својим легионарима заједно и упропасти. Крл. Не дам да упропастите одред. Ћос. Д. 2. одузети част, невиност девојци, осрамотити, обешчастити. — Они ковачи су највише сиротих девојака упропастили. Срем.