упропа́стити
упропастити
Лема
упропастити
Извор
том 6, стр. 554, редослед 1
- 1.
(трп. прид. упро̀па̄шћен и упро̀па̄штен) сврш. довести до пропасти, унштити.
— Ударе кише и гра̏д па упропасте љетину.
Барутански је на путу ... да Блитву] ... са својим легионарима заједно и упропасти.
Не дам да упропастите одред.
- 2.
одузети част, невиност девојци, осрамотити, обешчастити.
— Они ковачи су највише сиротих девојака упропастили.
Пододреднице
1. а. бити уништен, пропасти, нестати, изгубитисе. — Цртежи из ... устанка — досада су сви већ упропашћени. Јакш. Ђ. б. постати неупотребљив. — Добра је свака она пушка ... којој цијев није упропаштена. Стр. в. навући тешку болест, оболети. — Још турског рата упропастио се негде око Битоља. Вас. 2. запрепаститисе, упрепастити се, пренеразити се. — Турци се упропасте видевши шта раја иште. Вук. Колико се упропастила, укочиле јој се сузе на срцV. Брл. упропашта́вати (се), -а̀шта̄ва̄м (се) = упропашћавати (се) и упропашћивати (се) несврш. и уч. према упропастити (се)
Изворни текст (OCR)
упропа́стити, -о̀па̄стӣм (трп. прид. упро̀па̄шћен и упро̀па̄штен) сврш. 1. довести до пропасти, унштити. — Ударе кише и гра̏д па упропасте љетину. Ћоп. фиг. Барутански је на путу ... да Блитву] ... са својим легионарима заједно и упропасти. Крл. Не дам да упропастите одред. Ћос. Д. 2. одузети част, невиност девојци, осрамотити, обешчастити. — Они ковачи су највише сиротих девојака упропастили. Срем.