Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀проштено̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 554

у̀проштено̄ст

упроштеност

Лема

упроштеност

Извор

том 6, стр. 554, редослед 19

  1. —

    особина онога што је упроштено, простота, јасност. укочити се (као проштац), запрепастити се

    упро̀штити се, у̀проштӣм се сврш. од чуда. — Раде се чисто упроштио од чуда. Ћип. Што си се упроштио као колац?
    Сим.
Изворни текст (OCR)
у̀проштено̄ст, -остиж особина онога што је упроштено, простота, јасност. упро̀штити се, у̀проштӣм се сврш. укочити се (као проштац), запрепастити се од чуда. — Раде се чисто упроштио од чуда. Ћип. Што си се упроштио као колац? Сим.