у̀пртити

упртити

Стална адреса

Лема

упртити

Извор

том 6, стр. 555, редослед 9

1.
понети, узети терет (обично на леђа), напртити.
— Гром девојка! ... Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!
Вес.
Кум Козимо упртио је тесарску сјекиру.
Франг.
Стари са̂м упрти буренце и унесе ra у кућу.
Ћоп.
2.
дати посао, запослити (кога). —Понекад би му упртила и ражањ да га окреће. Јакш. Ђ.

Пододреднице

~ се

1. узети терет на леђа, бити под упртом. — Женске ... бјеху упрћене врећама. Мат. Журе кући упрћени пуном торбом. Ћип. 2. (у нешто) фиг. примити се каквог тешког посла, заплести се у посао. — У што сам се упртио: а хоће ми се блага, да то све причиним. Војн

узети терет на леђа, бити под упртом.(у нешто) фиг. примити се каквог тешког посла, заплести се у посао.

Изворни текст (OCR)

у̀пртити, -ӣм сврш. 1. понети, узети терет (обично на леђа), напртити. — Гром девојка! ... Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села! Вес. Кум Козимо упртио је тесарску сјекиру. Франг. Стари са̂м упрти буренце и унесе ra у кућу. Ћоп. 2. дати посао, запослити (кога). —Понекад би му упртила и ражањ да га окреће. Јакш. Ђ.