упу̀стити
упустити
Лема
упустити
Извор
том 6, стр. 555, редослед 22
- 1.
пустити неког унутра.
— На авлији врата отворио и на врата Груја упустио.
Затим у лађу овце упустисмо.
- 2.
предати, препустити, уступити коме нешто.
— Ђурађ се покалуђери и постане владиком Максимом, упустивши деспотство брату.
- 3.
испустити из руку да утече, да се разбије, да се поквари; пустити да побегне.
— Дете ... упусти птицу], утече му тица леnа.
Служавник је ... упустила, те су и лончић и шољица отишли у сто парчади!
Чувајте овоrа, чувајте добро! ... Ако ми га упустите, знајте да главе на вама нема!
- 4.
фиг. пропустити, пустити да пропадне.
— Не дај му да те избије из седла! е.. Упустити онаку прилику
— грехота је!
Фигаро није човек који ће упустити један мираз.
- 5.
попустити, ублажити. —Турци упустише од зулума те признавају и Румуње и Србље, али Мађар не попушта. Мур.
Пододреднице
1. ступити, започети, отпочети (разговор, посао итд.). — Намјерице се упУстио у тај посао. Цар Е. Жене се упустише у крупан разговор. Ћор. Кад сам се већ упустила у борбу, ићи ћу до краја. Нуш. Схвативши добро ситуацијӯ, упустили су се у неколико не баш малих ризика. ВУС 1972. 2. а. заборавити се, непромишљено се предати чему, почети водити недозвољену љубав. — Решивши да се упусти са снахом ... Аранђел није хтео да мисли на брата. Црњ. Гдје би се она упустила с једним слугом? Ивак. б. почети се дружити. — Отац ... се упустио са последњим људима који измишљају, клеветају и подмећу. Нуш
Изворни текст (OCR)
упу̀стити, у̀пустӣм сврш. 1. пустити неког унутра. — На авлији врата отворио и на врата Груја упустио. НП Вук. Затим у лађу овце упустисмо. М-И. 2. предати, препустити, уступити коме нешто. — Ђурађ се покалуђери и постане владиком Максимом, упустивши деспотство брату. Љуб. 3. испустити из руку да утече, да се разбије, да се поквари; пустити да побегне. — Дете ... упусти птицу], утече му тица леnа. Радич. Служавник је ... упустила, те су и лончић и шољица отишли у сто парчади! Глиш. Чувајте овоrа, чувајте добро! ... Ако ми га упустите, знајте да главе на вама нема! Андр. И. 4. фиг. пропустити, пустити да пропадне. — Не дај му да те избије из седла! е.. Упустити онаку прилику — грехота је! Вес. Фигаро није човек који ће упустити један мираз. Грол. 5. попустити, ублажити. —Турци упустише од зулума те признавају и Румуње и Србље, али Мађар не попушта. Мур.