Одредница

упу́тити

сврштом 6, стр. 556

упу́тити

упутити

Лема

упутити

Извор

том 6, стр. 556, редослед 6

  1. 1.а.

    послати, управити у неком правцу: ~ у болницу, ~ на посматрање.

    — Једну војску упути да пређе Дрину.
    Нов.
    Упутили су један пук на положаје код Јаворка. Дед.
  2. 1.в.

    Те ријечи ra упутише на друге мисли. Шимун.

  3. 1.б.

    фиr. упропастити.

    — Чујем, проси је удовицу и Мирко, дућанџија из Роrаче. Таман да упути ово ма́ла и тековине!
    — рече брата Мата ... јетко.
    Глиш.
  4. 1.в.

    препоручити.

    — Бисте ли ме упутили на којега од ваших пријатеља.
    Креш.
  5. 2.а.

    обавестити (о чему) упознати (кога с чиме).

    с — средњи род
    — Мајсторовић вае́ је већ упутио у ствар? Ћос.
  6. 2.б.

    Пропада и план ... у који сам те упутио. Фелд.

  7. 2.б.

    посаветовати, поучити, научити, уредити.

    — Он ће јој бацити букет. Ваља га упутити: он је још срамежљив.
    Глиш.
    Зашто ми је краљ дао указ него да упутим овај народ!
    Нуш.
  8. 3.

    рећи (коме).

    — Овдје станује гроф, братић Олгин, упути нешто презирно господин Подгорскога.
    Ков. А.
    на прави (криви, рђав) пут дати добар (рђав) савет; ~ питање запитати.

Фразе

бити упућен један на другог бити остављени да један од другога траже помоћ или савет. — Јужни део панонске равнице и Динарска планинска зона су дакле једна на другу упућене. Цвиј.; бити упућен на (самог) себе бити остављен (сам) себи;

Пододреднице

~ се

1. поћи у неком правцу. — Упутили смо се једним сеоским сокаком. Чол. Одрешито се упутио баш према ономе мјесту. Креш. Упутисмо се ... опет на јуr. Петр. М. 2. научити, обавестити се, упознати се. — Очарана је гледајући га како се добро упутио у свој посао. Радул. Чим је дошао у варош, настојао је да се упути у наше прилике. Ивак. у̀путити", -ӣм сврш. сапети (коња). Вук Рј

поћи у неком правцу.научити, обавестити се, упознати се.
Изворни текст (OCR)
упу́тити, у̀пӯтӣм сврш. 1. а. послати, управити у неком правцу: ~ у болницу, ~ на посматрање. — Једну војску упути да пређе Дрину. Нов. Упутили су један пук на положаје код Јаворка. Дед. В. Те ријечи ra  упутише на друге мисли. Шимун. б. фиr. упропастити. — Чујем, проси је удовицу  и Мирко, дућанџија из Роrаче. Таман да упути ово ма́ла и тековине! — рече брата Мата ... јетко. Глиш. в. препоручити. — Бисте ли ме упутили на којега од ваших пријатеља. Креш. 2. а. обавестити (о чему) упознати (кога с чиме). — Мајсторовић вае́ је већ упутио у ствар? Ћос. Б. Пропада и план ... у који сам те упутио. Фелд. б. посаветовати, поучити, научити, уредити. — Он ће јој бацити букет. Ваља га упутити: он је још срамежљив. Глиш. Зашто ми је краљ дао указ него да упутим овај народ! Нуш. 3. рећи (коме). — Овдје станује гроф, братић Олгин, упути нешто презирно господин Подгорскога. Ков. А.