Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀пӯћен

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 557

у̀пӯћен

упућен

Лема

упућен

Извор

том 6, стр. 557, редослед 3

  1. 1.

    трп. прид. од упутити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    који осећа, познаје, дорбо зна ствар.

    — Био је изврсно упућен у синдикални покрет.
    Лапч.
    Нисмо овдашњи, па нисмо упућени.
    Крањч. Стј
    Стихови су му били уживање за упућене.
    Андр. И.
  3. 3.

    усмерен.

    archaic
    заст. — застарело
    — Деца су ми, хвала богу, добро упућена; а кад су добра, за све је друго лако.
    Нед.
Изворни текст (OCR)
у̀пӯћен, -а, -о 1. трп. прид. од упутити (се). 2. који осећа, познаје, дорбо зна ствар. — Био је изврсно упућен у синдикални покрет. Лапч. Нисмо овдашњи, па нисмо упућени. Крањч. Стј. Стихови су му били уживање за упућене. Андр. И. 3. заст. усмерен. — Деца су ми, хвала богу, добро упућена; а кад су добра, за све је друго лако. Нед.