у̀рва̄ње

урвање

Лема

урвање

Извор

том 6, стр. 561, редослед 7

—
гл. им. од урвати (се) у̀рвати?, -а̄м несврш. 1. рушити, сурвавати (о стенама, камењу, земљи и сл.). Вук Рј. 2. фиг. трошити.
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголсл. — сличнофиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Блага сам урвала што сам могла само да те до краја школовања догурам.
Ћоп.

Пододреднице

~ се

рушити се, осипати се, сурвавати се, нагло клизити наниже. — Па онај ветар; рекао би да се дебели бедеми на граду урвају. Јакш. Ђ. Брвна почињу да се урвајУ, остаје само гола соба. Сиј

рушити се, осипати се, сурвавати се, нагло клизити наниже.

Изворни текст (OCR)

у̀рва̄ње с гл. им. од урвати (се). у̀рвати?, -а̄м несврш. 1. рушити, сурвавати (о стенама, камењу, земљи и сл.). Вук Рј. 2. фиг. трошити. — Блага сам урвала што сам могла само да те до краја школовања  догурам. Ћоп.