у̏рвина
урвина
Лема
урвина
Извор
том 6, стр. 561, редослед 10
- а.
стрм обронак с којега се каткад руши камење или земља, стрмина, стрма стена.
— Окомито под њим зјају стравичне урвине.
У загрљају се стровале низ урвину.
- б.
провалија, амбис.
— У црну урвину мртав јунак преко дора пао.
Баци ту мртвачку зубљу у урвину мука и мрака.
- в.
крш, рушевине, развалине.
— Моје грло цјелива ... погледом урвине древног потавњелог града.
Село ... се претвара ... у тужну урвину којом ... хује мутне воде.
Ловци се ... крену на пут ... преко снежних поља, урвина од леда.
Изворни текст (OCR)
у̏рвина ж а. стрм обронак с којега се каткад руши камење или земља, стрмина, стрма стена. — Окомито под њим зјају стравичне урвине. Мат. У загрљају се стровале низ урвину. Бег. б. провалија, амбис. — У црну урвину мртав јунак преко дора пао. Фил. фиг. Баци ту мртвачку зубљу у урвину мука и мрака. Полић. в. крш, рушевине, развалине. — Моје грло цјелива ... погледом урвине древног потавњелог града. Матош. Село ... се претвара ... у тужну урвину којом ... хује мутне воде. Лал. Ловци се ... крену на пут ... преко снежних поља, урвина од леда. Петр. М.