уре́дити

уредити QA: medium

Лема

уредити

Извор

том 6, стр. 562, редослед 2

1.
у̀ре̄дӣм (трп. прид. у̀ре̄ђен) сврш. 1. довести у ред, у уредно стање, удесити да нечему одговара, средити, наместити (собу, стан и сл.).
трп. прид. — трпни придевприд. — придевсл. — слично
— Те две собе ... за такве вечери нарочито застру и уреде.
Андр. И.
Тешко је то кад нема женске главе у кући ... Нема ко да ми уреди.
Ћор.
Проширен је локал, уређена кухиња, измијењен инвентар. Вј. 1973.
2.а.
отклањањем сметњи, несугласица, повољно решити, довести у склад, усагласити, средити.
— Имао је посла да нешто уради с њиховим ... официром што се границе тиче.
Вукић.
Са мном се не шали, ја ћу хитно твој неопрани језик Vредити.
Ђал.
2.б.
намирити, измирити, исплатити (рачун, дуг и сл.).
сл. — слично
— Ви дођосте да уредите своје рачуне?
Креш.
3.
приправити, припремити (за даљи поступак).
— Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и уопште уреди прасе.
Срем.
Отац Миланов ... наређује како ће се уредити прасе и јагње што је за тај дан спремао.
Дом.
4.а.
увести,завестиу животкаоправило,удесити, одредити.
— Кнез Милош је уредио да уместо сеоских кнезова у сваком селу буде поједан главни кмет.
Ђорђ.
За кратко време уредиоје кмет тако: да нико своје марвинче не пусти у поље.
Вес.
4.б.
повезати у целину тако да сви делови врше свој посао складно и успешно, организовати.
— Судство је било у Илирији уређено слично далматинскому у доба Дандолово.
Шиш.
Исти дан уредио и трку.
Ћор.
Арнаути ненавикнути да се правилно и уређено боре, врло брзо малаксавају.
Лаз. М.
5.
сврстати у редове, постројити.
— Млађи фратри отидоше да уреде сељаке за спровод.
Мат.
6.
обавити уреднички посао, припремити за штампу (новине, часопис и сл.).
сл. — слично
— Први број »Борбе« уредио је и преломио с Весом чика Јанко.
Дед. В.
Рукопис је у року предан, уређен за штампу и књига се у прави час појавила у јавности.

Изворни текст (OCR)

уре́дити1, у̀ре̄дӣм (трп. прид. у̀ре̄ђен) сврш. 1. довести у ред, у уредно стање, удесити да нечему одговара, средити, наместити (собу, стан и сл.). — Те две собе ... за такве вечери нарочито застру и уреде. Андр. И. Тешко је то кад нема женске главе у кући ... Нема ко да ми уреди. Ћор. Проширен је локал, уређена кухиња, измијењен инвентар. Вј. 1973. 2. а. отклањањем сметњи, несугласица, повољно решити, довести у склад, усагласити, средити. — Имао је посла да нешто уради с њиховим ... официром што се границе тиче. Вукић. фиг. Са мном се не шали, ја ћу хитно твој неопрани језик Vредити. Ђал. б. намирити, измирити, исплатити (рачун, дуг и сл.). — Ви дођосте да уредите своје рачуне? Креш. 3. приправити, припремити (за даљи поступак). — Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и уопште уреди прасе. Срем. Отац Миланов ... наређује како ће се уредити прасе и јагње што је за тај дан спремао. Дом. 4. а. увести,завестиу животкаоправило,удесити, одредити. — Кнез Милош је уредио да уместо сеоских кнезова у сваком селу буде поједан главни кмет. Ђорђ. За кратко време уредиоје кмет тако: да нико своје марвинче не пусти у поље. Вес. б. повезати у целину тако да сви делови врше свој посао складно и успешно, организовати. — Судство је било у Илирији уређено слично далматинскому у доба Дандолово. Шиш. Исти дан уредио и трку. Ћор. Арнаути ненавикнути да се правилно и уређено боре, врло брзо малаксавају. Лаз. М. 5. сврстати у редове, постројити. — Млађи фратри отидоше да уреде сељаке за спровод. Мат. 6. обавити уреднички посао, припремити за штампу (новине, часопис и сл.). — Први број »Борбе« уредио је и преломио с Весом чика Јанко. Дед. В. Рукопис је у року предан, уређен за штампу и књига се у прави час појавила у јавности.