у̀реднӣковати

уредниковати

уредниковати

том 6, стр. 562, редослед 7

в.
вршити посао, дужност уредника. В. пр. уз гл. им. уредниковање.
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

у̀реднӣковати, -кује̄м несврш. вршити посао, дужност уредника. В. пр. уз гл. им. уредниковање.