у̀редно̄ст
уредност
Лема
уредност
Извор
том 6, стр. 563, редослед 2
- —
особина, стање онога који је уредан, онога што је уредно. —У први вољи. Јакш. Ђ.
мах није му, са велике уредности, био у
Изворни текст (OCR)
у̀редно̄ст, -ости ж особина, стање онога који је уредан, онога што је уредно. —У први мах није му, са велике уредности, био у вољи. Јакш. Ђ.