Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀редовати

несврштом 6, стр. 563

у̀редовати

уредовати

Стална адреса

Лема

уредовати

Извор

том 6, стр. 563, редослед 5

  1. 1.

    радити у урѐду (као службеник).

    — Наредник тај је ... нижи службеник, јер ето »уредује« са најситнијим практикантима.
    Сек.
  2. 2.

    заводити ред, интервенисати (обично о полицији).

    — la крају уредује болоњска полиција. С 1919 Вичу месари, сладолеџије ... уредују полицајци.
    Бар.
Изворни текст (OCR)
у̀редовати, -дује̄м несврш. 1. радити у урѐду (као службеник). — Наредник тај је ... нижи службеник, јер ето »уредује« са најситнијим практикантима. Сек. 2. заводити ред, интервенисати (обично о полицији).—la крају уредује болоњска полиција. С 1919 Вичу месари, сладолеџије ... уредују полицајци. Бар.