урези́ва̄ње

урезивање

урезивање

том 6, стр. 563, редослед 17

—
гл. им. од урезивати (се) Урези́вати (се), -ѐзује̄м (се) несврш. и уч. према урезати (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

урези́ва̄ње с гл. им. од урезивати (се). Урези́вати (се), -ѐзује̄м (се) несврш. и уч. према урезати (се).