Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

уре́ситн

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 564

уре́ситн

уреситн

Лема

уреситн

Извор

том 6, стр. 564, редослед 5

  1. —

    (трп. прид. у̀ре̄шен) сврш. украсити, накитити, нагиздати; декорисати.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Орман за бело рубље ... обложила је и уресила својом руком ... ресканим папирима и чипкама.
    Петр. В.
    Бијаше црква урешена као што бива у највишим светковинама.
    Љуб.

Пододреднице

~ се

ставити на себе урес, накит; накитити се, нагиздати се, лепо се дотерати. —То си се за госте тако уресила ... Лијепа си, врло лијепа. Крањч. С. фиг. Ливада се уресила, све цвијећем бијелијем. НП Вук

ставити на себе урес, накит; накитити се, нагиздати се, лепо се дотерати. —То си се за госте тако уресила ... Лијепа си, врло лијепа. Крањч. С. фиг. Ливада се уресила, све цвијећем бијелијем. НП Вук
Изворни текст (OCR)
уре́ситн, у̀ре̄сӣм (трп. прид. у̀ре̄шен) сврш. украсити, накитити, нагиздати; декорисати. — Орман за бело рубље ... обложила је и уресила својом руком ... ресканим папирима и чипкама. Петр. В. Бијаше црква урешена као што бива у највишим светковинама. Љуб.