урѐћи
урећи
Лема
урећи
Варијанте
у̀рећи
Извор
том 6, стр. 564, редослед 10
- 1.
и у̀рекне̄ м сврш. 1. заказати договором, уговорити, договорити с ким. —Упутили смо се у једну шуму ... у којој је био уречен састанак. Чол С том женом сам урекао састанак. Андр. И
- 2.
(кога) празн. бацити урок (на некога), уроком навући злу коб, проузроковати несрећу и сл. (некоме).
— Неки су обогаљили или се разбољели јер их је она урекла.
Ђорђева завист урекла му је жену ипризвала смрт његовој кући. Ћос. Д. уреша́вати(се), -ѐша̄ва̄м(се) несврш. иуч. према уресити (се).
Изворни текст (OCR)
урѐћи, -ѐчем и у̀рећи, у̀рече̄м и у̀рекне̄ м сврш. 1. заказати договором, уговорити, договорити с ким. —Упутили смо се у једну шуму ... у којој је био уречен састанак. Чол С том женом сам урекао састанак. Андр. И 2. (кога) празн. бацити урок (на некога), уроком навући злу коб, проузроковати несрећу и сл. (некоме). — Неки су обогаљили или се разбољели јер их је она урекла. Бен Ђорђева завист урекла му је жену ипризвала смрт његовој кући. Ћос. Д. уреша́вати(се), -ѐша̄ва̄м(се) несврш. иуч. према уресити (се).