Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀ринути

сврштом 6, стр. 564

у̀ринути

уринути

Лема

уринути

Извор

том 6, стр. 564, редослед 16

  1. —

    урити (а), увући, завући.

    — У својој соби шетао је
    Иван.
    Мартинић, уринуо у њедра десницу.
    Ков. А.
    Уз те ријечи он лијепо урину своју руку у његовV].
    Креш.

Пододреднице

~ се

забити се, зарити се

забити се, зарити се
Изворни текст (OCR)
у̀ринути, -не̄м сврш. урити (а), увући, завући. — У својој соби шетао је Иван Мартинић, уринуо у њедра десницу. Ков. А. Уз те ријечи он лијепо урину своју руку у његовV]. Креш.