у̀рити
урити
Лема
урити
Извор
том 6, стр. 564, редослед 20
- а.
забости, зарити, забити (у нешто).
— Наслоним се на чатлов, а ноге уријем у сено.
- б.
унети, нанети убодом (у унутрашњост нечега).
— Слатка је то дужност превијати ране, које су непријатељи човечјих права ... једном читавом народу у тврде кости урили.
Пододреднице
забити се, зарити се; утонути. — фиг. Мисао му се урила негде ... испод ... постељице. Ћос. Д
Изворни текст (OCR)
у̀рити, у̏рије̄м сврш. а. забости, зарити, забити (у нешто). — Наслоним се на чатлов, а ноге уријем у сено. Шапч. б. унети, нанети убодом (у унутрашњост нечега). — фиг. Слатка је то дужност превијати ране, које су непријатељи човечјих права ... једном читавом народу у тврде кости урили. Јакш. Ђ.