Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀рлати

несврштом 6, стр. 565

у̀рлати

урлати

Стална адреса

Лема

урлати

Извор

том 6, стр. 565, редослед 9

  1. 1.а.

    = урликати 1 а. завијати јаким гласом, производити урлик, рику (о вуку, псу и сл.).

    сл. — слично
    — Вук ... завија и урла.
    Бар.
  2. 1.б.

    громогласно, продорно викати, певати; дерати се (у узбуђењу, болу и сл.).

    сл. — слично
    — Доље с њим! урлаше свјетина.
    Шен.
    На крају дворане три састављена стола урлај неку корачницу с неке пруrе. Пол. 1972.
  3. 1.в.

    (нешто) изговарати, певати и сл. претерано гласно, дерући се.

    сл. — слично
    — Урлају сви у глас фашистичку песму.
    Јак.
  4. 2.

    оглашавати се продорним звуком, тутњавом, фијукати, трештати.

    — Вјетар урла.
    Крл.
    Споља је урлала митраљеска ватра.
    Чипл.
Изворни текст (OCR)
у̀рлати, у̀рла̄м несврш. = урликати 1. а. завијати јаким гласом, производити урлик, рику (о вуку, псу и сл.). — Вук ... завија и урла. Бар. б. громогласно, продорно викати, певати; дерати се (у узбуђењу, болу и сл.). — Доље с њим! урлаше свјетина. Шен. На крају дворане три састављена стола урлај неку корачницу с неке пруrе. Пол. 1972. в. (нешто) изговарати, певати и сл. претерано гласно, дерући се. — Урлају сви у глас фашистичку песму. Јак. 2. оглашавати се продорним звуком, тутњавом, фијукати, трештати. — Вјетар урла. Крл. Споља је урлала митраљеска ватра. Чипл.