Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̑рна

жтом 6, стр. 565

у̑рна

урна

Стална адреса

Лема

урна

Етимологија

Latin

Извор

том 6, стр. 565, редослед 21

  1. 1.

    суд, посуда у облику вазе, обично од мермера или метала, у којем се првенствено држи пепео спаљеног, кремираног покојника.

    — Са обилним пртљагом ... је негде била и урна са пепелом њеног мужа.
    Андр. И.
  2. 2.а.

    тегла, саксија, ћуп.

    — На тераси су имале гримизног цвијећа у својим урнама.
    Торб.
    Ноа је ... с урном на рамену тихо долазила.
    Наз.
  3. 2.б.

    кутија, жара с уским отвором у коју се код тајног гласања спуштају гласачки листићи или куглице.

    с — средњи род
    — У брончаним су урнама била нађена и два бијела листића, гласови комунистичких гласача. ВУС 1973.
Изворни текст (OCR)
у̑рна ж лат. 1. суд, посуда у облику вазе, обично од мермера или метала, у којем се првенствено држи пепео спаљеног, кремираног покојника. — Са обилним пртљагом ... је негде била и урна са пепелом њеног мужа. Андр. И. 2. а. тегла, саксија, ћуп. — На тераси су имале гримизног цвијећа у својим урнама. Торб. Ноа је ... с урном на рамену тихо долазила. Наз. б. кутија, жара с уским отвором у коју се код тајног гласања спуштају гласачки листићи или куглице. — У брончаним су урнама била нађена и два бијела листића, гласови комунистичких гласача. ВУС 1973.