у̀рушити

урушити

Стална адреса

Лема

урушити

Извор

том 6, стр. 568, редослед 6

—
рушењем оборити, разорити, срушити, разрушити.
— И сав тај живот бисмо урушили у ништа.
Цес. А.

Пододреднице

~ се

срушити се, пасти. — Остао је пуст као какво урушено згариште. Ћоп. Није добро боравити крај рушевине, јер се може урушити и на твоју главу. КН 1960. То су старе јаме, запуштене, урушеЕ̑е. ВУС 1973

срушити се, пасти.

Изворни текст (OCR)

у̀рушити, -ӣм сврш. рушењем оборити, разорити, срушити, разрушити. — И сав тај живот бисмо урушили у ништа. Цес. А.