усаглаша́ва̄ње
усаглашавање
Лема
усаглашавање
Извор
том 6, стр. 569, редослед 1
- —
гл. им. од усаглашавати и уч. према усагласити (се).
усаглаша́вати (се), -а̀ша̄ва̄м (се) несврш
Изворни текст (OCR)
усаглаша́ва̄ње с гл. им. од усаглашавати усаглаша́вати (се), -а̀ша̄ва̄м (се) несврш и уч. према усагласити (се).