усамљѐнӣк

усамљеник

Лема

усамљеник

Извор

том 6, стр. 569, редослед 10

1.
онај који је усамљен, без друштва, који живи сам клонећи се људи и друштва.
— Нико живи да разговори растуженог усамљеника.
Шапч.
Ретко отвара пошту која му стиже, и остаје усамљеник. НИН 1973.
2.
онај који се повукао у самоћу, испосник.
— Онај усамљеник планински. Речи су му мелем, молитва му је спасење.
Јакш. Ђ.

Изворни текст (OCR)

усамљѐнӣк, -и́ка м 1. онај који је усамљен, без друштва, који живи сам клонећи се људи и друштва. — Нико живи да разговори растуженог усамљеника. Шапч. Ретко отвара пошту која му стиже, и остаје усамљеник. НИН 1973. 2. онај који се повукао у самоћу, испосник. — Онај усамљеник планински. Речи су му мелем, молитва му је спасење. Јакш. Ђ.