Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀сев и у́сев

мтом 6, стр. 571

у̀сев и у́сев

усев и усев, усјев и усјев

Лема

усев и усев

Варијанте

усјев и усјев, у̀сјев и у́сјев

Извор

том 6, стр. 571, редослед 7

  1. 1.

    оно што је посејано и изникло (об. житарице); засејано поље.

    — Жито и сви усеви успевају̑ дивно.
    Дом.
    Једна жена, на неком усјеву, пита нас матерински јесмо ли гладни.
    Ђон.
  2. 2.

    семе за сејање: озими ~.

    — Имао је хране довољно за сву породицу и усев.
    Вес.
Изворни текст (OCR)
у̀сев и у́сев, ијек. у̀сјев и у́сјев, м 1 оно што је посејано и изникло (об. житарице); засејано поље. — Жито и сви усеви успевају̑ дивно. Дом. Једна жена, на неком усјеву, пита нас матерински јесмо ли гладни. Ђон. 2. семе за сејање: озими ~. — Имао је хране довољно за сву породицу и усев. Вес.