усеља́ва̄ње

усељавање

усељавање

том 6, стр. 572, редослед 10

—
гл. им. од усељавати (се) усеља́вати (се), -ѐља̄ва̄м (се) несврш. и уч. према уселити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

усеља́ва̄ње с гл. им. од усељавати (се). усеља́вати (се), -ѐља̄ва̄м (се) несврш. и уч. према уселити (се).