Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀сећи

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 572

у̀сећи

усећи

Стална адреса

Лема

усећи

Извор

том 6, стр. 572, редослед 19

  1. 1.

    ијек. у̀сјећи, сврш. 1. урезати, прокопати, издупсти (бразду, канал и сл.).

    ијек. — ијекавскисл. — слично
    — Алувијални слојеви, у које су Драва и Мура усекле своја корита, познати су од давних времена као златоносни.
    Ђорђ.
    Танка Усјечена трака сухог ријечног корита промиче пољем и одједном нестаје на мјесту обрубљеном громадама камења. Вј. 1973.
  2. 2.а.

    одрезати, одсећи.

    — Усијече једну лиснату грану.
    Мил.
  3. 2.в.

    Усјекао бадњаке у високој планини. Ћип.

  4. 2.б.

    нарезати, насећи.

    — Боји се да ко не види шта он то сијече и колико је усјекао.
    Ћоп.
  5. 3.

    фиг. живописно оцртати, осликати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Они му усјекоше предоџбе велике епопеје.
    КР 1924
  6. 4.

    одмерити, одредити, прописати.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Не смИемо ми... ломити што су мудрији ... усјекли и установили.
    Љуб.

Фразе

усекло му се у памет (душУ, срце и сл.)добро памти,не можедазаборави. усе́цати (се), у̀се̄ца̄м (се), ијек. усијѐцати (се) несврш. и уч. према усећи (се). у̀сец(к)ати (се), -а̄м (се), ијек. у̀сјец(к)ати (се), сврш. у дем. значењу: усећи (се).
Рј. А.

Пододреднице

~ се

1. урезати се, засећи се. — Боре су му се усјекле у лице. Козарч. фиr. На њиховим лицима усјекла се дубока озбиљност. Кал. 2. забити се, зарити се; уронити. — Сјекира се ... дубоко усијече у храстова врата. Шов. Насеље ... се усекло међу високе хридине. Пол. 1957. фиr. Мојсије ...се усијече у њега погледом Цес. А

урезати се, засећи се.забити се, зарити се; уронити.
Изворни текст (OCR)
у̀сећи, -е́че̄м, ијек. у̀сјећи, сврш. 1. урезати, прокопати, издупсти (бразду, канал и сл.).—Алувијални слојеви, у које су Драва и Мура усекле своја корита, познати су од давних времена као златоносни. Ђорђ. Танка Усјечена трака сухог ријечног корита промиче пољем и одједном нестаје на мјесту обрубљеном громадама камења. Вј. 1973. 2. а. одрезати, одсећи. — Усијече једну лиснату грану. Мил. В. Усјекао бадњаке у високој планини. Ћип. б. нарезати, насећи. — Боји се да ко не види шта он то сијече и колико је усјекао. Ћоп. 3. фиг. живописно оцртати, осликати. — Они му усјекоше предоџбе велике епопеје. КР 1924. 4. покр. одмерити, одредити, прописати. — Не смИемо ми... ломити што су мудрији ... усјекли и установили. Љуб.