усѝјати
усијати
Лема
усијати
Извор
том 6, стр. 573, редослед 10
- 1.
(трп. прид. у̏сија̄н) сврш. 1 загревањем, жарењем учинити да се нешто сија, довести до усијаности (обично о металима), зажсарити.
— Наши људи ... мучени су ... усијаним гвожђем.
Град је био затрпан усијаном лавом. Вј. 1960.
- 2.
доспети у стање јаке загрејаности, врућине.
— Његово усијано чело расхладила је ... водицом.
Асфалт је усијан од сунца и жеrе.
- 3.
трљањем, чишћењем, глачањем учинити да нешто добије сјај, да се сјаји.
— Он је усијао ципеле. Ред.
- 4.
фиг. довести до крајње напетости, узбуђења.
— Хистерични женски гласови ... усијавају и иначе усијану атмосферу.
Фразе
~ очима нетремице гледати (обично са жудњом, љубављу у некога), ужагрити.
усијана глава в. уз глава (изр.).
Пододреднице
1. постати усијан,ужарен. —Гвожђе се тамноцрвено, бело усијало. Р-К Реч. 2.постати врућ, врео.3.добитисјај,светлети; цаклити се. — Очи им усијане. Мат. 4. фиr. доспети до велике напетости, раздрасености
Изворни текст (OCR)
усѝјати, -а̄м (трп. прид. у̏сија̄н) сврш. 1. загревањем, жарењем учинити да се нешто сија, довести до усијаности (обично о металима), зажсарити. — Наши људи ... мучени су ... усијаним гвожђем. Јов. С. Град је био затрпан усијаном лавом. Вј. 1960. 2. доспети у стање јаке загрејаности, врућине. — Његово усијано чело расхладила је ... водицом. Шант. Асфалт је усијан од сунца и жеrе. Бар. 3. трљањем, чишћењем, глачањем учинити да нешто добије сјај, да се сјаји. — Он је усијао ципеле. Ред. 4. фиг. довести до крајње напетости, узбуђења. — Хистерични женски гласови ... усијавају и иначе усијану атмосферу. Моск.