Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀склађено̄ст

жтом 6, стр. 575

у̀склађено̄ст

усклађеност

Лема

усклађеност

Извор

том 6, стр. 575, редослед 22

  1. —

    особина, стање онога што је усклађено, усаглашеност, хармоничност.

    — Веслач стиче ону толико потребиту усклађеност кретњи.
    Весл.
Изворни текст (OCR)
у̀склађено̄ст, -ости ж особина, стање онога што је усклађено, усаглашеност, хармоничност. — Веслач стиче ону толико потребиту усклађеност кретњи. Весл.