Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̏склӣк

мтом 6, стр. 575

у̏склӣк

усклик

Стална адреса

Лема

усклик

Извор

том 6, стр. 575, редослед 25

  1. 1.

    глас, реч и сл. којом се изражава нагло изненађење, јако узбуђење и сл., узвик.

    сл. — слично
    — Придушивши једва весели усклик, нехотице рече.
    Војн.
    Крај куће у којој се сместим, чујем усклике:
    — Живео!
    Дед. В.
  2. 2.

    грам. в. узвик (2).

    грам. — граматика, граматичкив. — (после броја) век
Изворни текст (OCR)
у̏склӣк м 1. глас, реч и сл. којом се изражава нагло изненађење, јако узбуђење и сл., узвик. — Придушивши једва весели усклик, нехотице рече. Војн. Крај куће у којој се сместим, чујем усклике: — Живео! Дед. В. 2. грам. в. узвик (2).