Одредница

усмерѝва̄ч

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 581

усмерѝва̄ч

усмеривач

Стална адреса

Лема

усмеривач

Извор

том 6, стр. 581, редослед 1

  1. 1.

    ијек. усмјерѝва̄ч, м 1 онај који усмерава (нешто), одређује правац (нечему).

    ијек. — ијекавски
    — Песници не могу бити критичари критике ... што значи ни њени усмерИвачи. НИН 1959. Није се у то вријеме довољно истицало да Савез комуниста треба да буде усмјеривач.
    Тито
  2. 2.

    уређај који претвара електричну енергију једног система у електричну енергију другог система. ЕЛЗ

Изворни текст (OCR)
усмерѝва̄ч, -а́ча, ијек. усмјерѝва̄ч, м 1 онај који усмерава (нешто), одређује правац (нечему). — Песници не могу бити критичари критике ... што значи ни њени усмерИвачи. НИН 1959. Није се у то вријеме довољно истицало да Савез комуниста треба да буде усмјеривач. Тито. 2. уређај који претвара електричну енергију једног система у електричну енергију другог система. ЕЛЗ