успи́јати

успијати QA: medium

Лема

успијати

Извор

том 6, стр. 584, редослед 22

—
(често у изразима: ~ уснама, у стима, усне, уста) стезати усне и при том их увлачити да би се оставио, изазвао утисак префињености; кокетовати.
— Стадоше успијати, намеuirати фризуре ... дотеривати се.
Срем.
Дигла главу, трепће, Успија устима.
Дом.
Херувимски сте појали ... херувимски!
— Успијала би усницама најстарија.
Маш.
Q2! o2!
— прекине каноник са злобом ... успијајући танане усне.
Франг.

Пододреднице

~ се

успијати. — Од неке куварице је научила успијати се. Јакш. Ђ

успијати.

Изворни текст (OCR)

успи́јати, у̀спӣја̄м несврш. (често у изразима: ~ уснама, у стима, усне, уста) стезати усне и при том их увлачити да би се оставио, изазвао утисак префињености; кокетовати. — Стадоше успијати, намеuirати фризуре ... дотеривати се. Срем. Дигла главу, трепће, Успија устима. Дом. Херувимски сте појали ... херувимски! — Успијала би усницама најстарија. Маш. Q2! o2! — прекине каноник са злобом ... успијајући танане усне. Франг.