у̀спиња̄ње

успињање

успињање

том 6, стр. 585, редослед 9

—
гл. им. од успињати (се) уч. према успети (се), успењати (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицауч. — учестали глагол
у̀спињати (се), у̀спиње̄м (се) несврш. и

Изворни текст (OCR)

у̀спиња̄ње с гл. им. од успињати (се). у̀спињати (се), у̀спиње̄м (се) несврш. и уч. према успети (се), успењати (се).