успла̀мтети
успламтети
Лема
успламтети
Извор
том 6, стр. 585, редослед 24
- 1.
ијек. успла̀мтјети, сврш. 1. јако се разгорети, планути, букнути (о ватри).
- 2.а.
фиг. пасти у ватру, распалити се, букнути (од узбуђења).
— Али ја нећу иначе!
— успламти сада Мелита.
- 2.б.
нагло, јако се заруменети, поцрвенети, зажарити се (о лицу); засјати (о очима).
— Лице му успламти гњевом.
Лице капетана Лазара је устрептало, очи Vспламтеле.
Пододреднице
успламтети. — фиг. У средини разговора о политичком стању Ана Павловна се успламтјела. Крањч. Стј. Куд ћу веће несреће него ... да се на зраку њених ... очију и друга срца успламте̄? Јакш. Ђ
Изворни текст (OCR)
успла̀мтети, -тӣм, ијек. успла̀мтјети, сврш. 1. јако се разгорети, планути, букнути (о ватри). 2. фиг. а. пасти у ватру, распалити се, букнути (од узбуђења). — Али ја нећу иначе! — успламти сада Мелита. Том. б. нагло, јако се заруменети, поцрвенети, зажарити се (о лицу); засјати (о очима). — Лице му успламти гњевом. Креш. Лице капетана Лазара је устрептало, очи Vспламтеле. Јак.