Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

успра́вно̄ст

жтом 6, стр. 588

успра́вно̄ст

усправност

Лема

усправност

Варијанте

у̏спра̄вно̄ст

Извор

том 6, стр. 588, редослед 10

  1. —

    стање, особина онога који је усправан, онога што је усправно; фиг. поносито, достојанствено, одважно држање.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Појам усправности И У смрти. Глиг. оличавао је понос и постојаност карактера
Изворни текст (OCR)
успра́вно̄ст и у̏спра̄вно̄ст, -ости ж стање, особина онога који је усправан, онога што је усправно; фиг. поносито, достојанствено, одважно држање. — Појам усправности оличавао је понос и постојаност карактера И У смрти. Глиг.