усрећи́ва̄ње
усрећивање
Лема
усрећивање
Извор
том 6, стр. 591, редослед 9
- —
гл. им. од усрећивати (се) Усрећи́вати (се), -ѐћује̄м (се) несврш. = усрећавати (се).
Изворни текст (OCR)
усрећи́ва̄ње с гл. им. од усрећивати (се). Усрећи́вати (се), -ѐћује̄м (се) несврш. = усрећавати (се).