у̀срећити
усрећити
Лема
усрећити
Извор
том 6, стр. 591, редослед 13
- 1.
учинити срећним, донети срећу, дати срећу.
— Све што сам радила ... било је да усрећим и утешим своју мајку.
Људи ... мисле да их је злато кадро усрећити.
- 2.
срећно оженити или удати: ~ кћер. Вук Рј.
Пододреднице
1. постати срећан, стећи срећу. — Зар се усрећио? Вел. 2. срећно се удати или оженити. — Но и он се није усрећио. Оженили га боrатом девојком ... Али као и да га нису оженили. Станк. Жали што ће се од ње одвојити, а срећна је што држи да ће јој се дете усрећити. Дом
Изворни текст (OCR)
у̀срећити, -ӣм сврш. 1. учинити срећним, донети срећу, дати срећу. — Све што сам радила ... било је да усрећим и утешим своју мајку. Уск. Људи ... мисле да их је злато кадро усрећити. Креш. 2. срећно оженити или удати: ~ кћер. Вук Рј.