Одредница

у̀ста̄ван

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 593

у̀ста̄ван

уставан

Лема

уставан

Варијанте

у̏ста̄ван

Извор

том 6, стр. 593, редослед 7

  1. који се односи на устав, заснован на уставу, сагласан са уставом: ~ питање, ~ рефрорма, ~ закон, ~ право, ~ одредба, ~ владавина

    Монархија.

Фразе

~ писмо в. узтав (з). Терм. 2. у̀ставити (се), -ӣм (се) сврш. зауставити (се). — Сви су коње уз двор уставили. Огр. Донесите чађу и уставите човјеку крв! Вуј. Молер ... заиште од везира да устави ватру ... да се разговоре о предаји. Вук. Мвијета поплашџено следа уоколо и ни на коме од куће не устави очију. Ћип. Боја ... устави благ ... поглед на Илији. Шимун. Марија,могла би ти себи уставити овога ... помлађег, ено, онога гароњу. Ћоп. Ми не знамо где да се уставимо. Идемо тако од ватре до ватре. Нуш. Гостов поглед ... пође по кући и чељади, па се устави на лијепој зубљоноши. Мат. Око му се устави на Велебиту. Тур. Ја бих се уставио само код двије ствари.
Рад. Стј.
уставити дах в. зауставити дах (уз зауставити, изр.).
Изворни текст (OCR)
у̀ста̄ван и у̏ста̄ван, -вна, -вно који се односи на устав, заснован на уставу, сагласан са уставом: ~ питање, ~ рефрорма, ~ закон, ~ право, ~ одредба, ~ владавина,