Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

уставовје́рац

мтом 6, стр. 594

уставовје́рац

уставовјерац

Лема

уставовјерац

Извор

том 6, стр. 594, редослед 12

  1. —

    (ијек.) онај којије веран уставу, онај који спроводи уставне одредбе бечког парламента у бившој Аустро-Угарској.

    history
    ијек. — ијекавскиист. — историјски, историја
    — Нијемци, уставовјерци, не могу се навеселити тој саблазни коју приписују аутономашима.
    Старч.
    уставовје́рно̄ст и уставо̀вјерно̄ст,
    — ости, ек. уставове́рно̄ст и уставо̀верно̄ст.
Изворни текст (OCR)
уставовје́рац, -рца м (ијек.) ист. онај којије веран уставу, онај који спроводи уставне одредбе бечког парламента у бившој Аустро-Угарској. — Нијемци, уставовјерци, не могу се навеселити тој саблазни коју приписују аутономашима. Старч. уставовје́рно̄ст и уставо̀вјерно̄ст, -ости, ек. уставове́рно̄ст и уставо̀верно̄ст.