у̀став
устав
Лема
устав
Варијанте
у̏ста̄в
Извор
том 6, стр. 593, редослед 4
- 1.
правн. основни државни закон, највиши правно-политички докуменат једне државе који одређује начела и облике државног и друштвеног уређења, прописује права и дужности грађана.
— Законик којим се кодификује уставно право назива се Уставом. Арх. 1954.
- 2.а.
основна уредба православне цркве.
- 2.б.
правилник по коме се живи у манастиру.
— У мој манастир нека нико не улази са својим уставом! дрекну игуман.
- 2.в.
основни законски докуменат неких већих међународних државних организација.
— Мала Антанта ... се не слаже с намером да се мења устав Лиге народа.
- 3.
свечано мајускулно̄, унцијално писмо (познато у глаголској и ћирилској палеографији). ЕЛЗ.
Изворни текст (OCR)
у̀став и у̏ста̄в м 1. правн. основни државни закон, највиши правно-политички докуменат једне државе који одређује начела и облике државног и друштвеног уређења, прописује права и дужности грађана. — Законик којим се кодификује уставно право назива се Уставом. Арх. 1954. 2. а. основна уредба православне цркве. б. правилник по коме се живи у манастиру. — У мој манастир нека нико не улази са својим уставом! дрекну игуман. Ранк. в. основни законски докуменат неких већих међународних државних организација. — Мала Антанта ... се не слаже с намером да се мења устав Лиге народа. СКГ 1937. 3. свечано мајускулно̄, унцијално писмо (познато у глаголској и ћирилској палеографији). ЕЛЗ.