у̀сталац

усталац

Лема

усталац

Извор

том 6, стр. 595, редослед 8

—
(ген. мн. -ла̄ца̄) а вредан, марљив, предузимљив човек, прегалац.
ген. — генитивмн. — множина
— Имање ... хоће устаоца, а неће дембела! Вес. Баш такав је био, вредница и усталац. Пол. 1970. б. онај који рано устаје, раноранилац. Р-К
Реч.

Изворни текст (OCR)

у̀сталац, -аоца м (ген. мн. -ла̄ца̄) а. вредан, марљив, предузимљив човек, прегалац. — Имање ... хоће устаоца, а неће дембела! Вес. Баш такав је био, вредница и усталац. Пол. 1970. б. онај који рано устаје, раноранилац. Р-К Реч.